Mir se gradi još u stomaku

Naime, naš svakodnevni život ispunjen je, hteli mi to ili ne,  pretećim porukama  - dovoljno je da  upalite TV, prelistate štampu, proverite portale, svih žanrova.....na ovo dodamo još dnevnu brzinu, neizbežne neprijatnosti, bol, žaljenje.. i eto belaja.

Edukator za mir ( i to postoji :)) i aktivista Mitch Hall ukazuje na važnost naše odgovornosti kao roditelja. Znajte da ste vi već na tom putu i trudni. On se slaže  da ono jeste  izazovno, ali je i moguće menjati percepciju.

  “The paradox remains that it is adults habituated to a less than peaceful collective past who are responsible to raise peaceful children for a better future. This may be challenging, but it is possible.”

Deo naše velike privilegije  evolucijskog nasleđa ja DAR svesne samorefleksije. U stanju smo da  iznedrimo tako snažnu  misao koja ume da bude realnija od onoga van nas. Ovo je mesto gde naš  akltivan rad kao roditelja može da napravi magiju.

PRVI KORAK je upravo reflektovanje  i koju to količinu i kakva iskustva iz naše okoline (pomenuti  manje -veći  apsorbovan junk, informacije...) propuštamo kroz filtere naše lične percepcije - priča koju pričamo sebi o tome šta se dešava - i kako ona utiče na nas na ćelijskom nivou. 
Tokom trudnoće  uticaj "higijene" naše percepcije IMA VELIKI ZNAČAJj: Zapamtite da je zdravlje ne samo vaših regenerisanih ćelija već i bebine zdrave integracije njenih ćelija, tkiva, organa, intimno   pod uticajem percepcije vaše  sakodnevice. 
VAŠA PERCEPCIJA JE I PERCEPCIJA VAŠ BEBE:
Zato je važno naglasiti kako se u ranom scenariju trudnoće suočavamo i borimo sa krizom, iskustvima, emocijama.....  Dve majke u istoj situaciji mogu da pošalju skroz drugačije poruke plodu u stomaku, a koje su zasnovane na  ličnoj percpeciji kao i na stavu prema određenom iskustvu u kome se ona nađe  - majčina  interpretacija značenja kao i njen odgovor.
Umesto da se istresemo, nerviramo, vrtimo u obrascu, podhranjujemo tu misao, zašto ne uzeti SVESNO drugi pravac. Neka trudnica će npr. u takvoj situaciji staviti ruke na svoj stomak, uraditi par udaha, zatvoriti oči, konektovati se sa bebom i poslati joj ohrabrujuću poruku: “No worries, let’s figure out a good way around this,”
Prilika za ovu vrstu percepcijske higijene može da se sprovodi na dnevnom nivou i vremenom postaje druga priroda. 
Zamislite dve trudnice u jednom duuuugom redu u banci: jedna je ljuta, napeta, kasni na sledeći zadatak, niko je ne primećuje, dok druga se takodje nalazi u tom istom redu ali je smirena i prihvatila je stvarnost, čak i uvidela priliku da ceni trenutak usporavanja  i da se poveže sa svojom bebom, objašnjavajući joj i predstavljajući joj ono što vidi npr baš ljude koje vidi u tom istom redu.  
Sagledavajući iz druge perspektive i svesno menjajući svoju ličnu percepciju ona pomaže svojoj bebi već tad u gradnji (mirnijeg) mozga. 

Ukratko - da, stresne situacije su tu u manjoj ili većoj meri ali kada dođe do eventualnog emocionalnog, mentalnog ili psihološkog stresa postoje načini da se on amortizuje.
Želeti da nešto bude drugačije nego što jeste, je ono što izaziva stres. Tako da  cilj ne leži u eliminaciji stresa već u re-orjentaciji naše  percepcije na način koji  podržava optimalan, rastuće orjentisan razvoj embrija i fetusa.