 SynchronyLab Grupica od nas nekoliko sedela je sa svojim bebicama i već poprilično iscrpljeni od neispavanosti počeli smo onu igru šta li moja beba sad misli? Moj prijatelj Andrew je pogledao svoje devetomesečne blizance (Nate je žvakao zvečku dok ga je Kate posmatrala) potom je rekao: “Kate šta to radiš? Žvačeš igračku? Ponašaš se kao beba!”
Kada mislimo o bebama, prirodno je da se fokusiramo na to koliko su one ustvari različite od nas - koliko bespomoćno i zbunjeno deluju. Ali u stvarnosti i veoma male bebe pokušavaju da daju smisao onome što vide, čuju oko sebe. One poseduju sposobnost da osete kompleksne emocije, poput tuge i straha i to veoma rano u životu. Iznenađeni? Da. Ustvari ispostavilo se da su mnogi roditelji rekli da ne razumeju u potpunosti koliko su ustvari rano i duboko njihove bebe dotaknute upravo iskustvima kroz koje sami roditelji prolaze. Tuning In - nacionalni roditeljski nacrt vođen od strane organizacije ZERO TO THREE i Bezos Family Foundation - otkrili su nekolicinu “aha” momenata za roditelje. Stoga ako ste ikad posmatrali ćelavu glavicu vaše bebe i pitali se šta se ustvari unutra dešava, razmotrićemo za početak 5 važnih načina kako to one uče iz svojih iskustava u prvoj godini života. 1. Vaša raspoloženja mogu uticati na vašu bebu – već od trećeg meseca one mogu da osete kako se vi osećate. Tuning In nacrt je pronašao da skoro polovina roditelja (47%) veruje da se to NE dešava pre prve godine života. Istina je da bebe uočavaju vaš izraz lica, ton vašeg glasa – bilo da ste tužni, ljuti, sretni – odmah od samog početka i upravo i reaguju u skladu sa njima. Zato je veoma važno biti svestan sopstvenog emotivnog stanja. Posedovanje zdravih mehanizama i načina suočavanja sa stresom i drugim teškim osećanjima koja dolaze kako u roditeljstvu, tako i u život, pomažu vam da ne utičete direktno na svoju bebu. 2. Veoma male bebe već imaju velika osećanja. Bebe mogu početi osećati tugu i strah već od 3 do 5 meseca svog života. Naše istraživanje otkrilo je da 42% roditelja veruje da bebe počinju da osećaju ova osećanja tek sa navršenom godinom dana. Činjenica je da pre nego li izgovore svoje prve reči, bebe doživljavaju veliki spektar emocija, poput zadovoljstva, tuge, ljutnje, zainteresovanosti, uzbuđenja. Uključite se u bebinu facijalnu ekspresiju, zvukove, gestove i naći ćete značenje kako se vaša beba oseća. Kada odgovorite osećajno, beba uči da je njeno osećanje važno, a to dalje gradi njeno poverenje u vas. 3. Vaša bebe zna kada delite važnu informaciju. Čak i male bebe znaju kada vi pokazujete ili govorite o nečemu želeći da se ona fokusira baš na to. One obraćaju posebnu pažnju onda kada ostvarite kontakt očima, zovete ih imenom i koristite visoki ton pevljivog glasa (“parentese”) koji bebe vole. Ustvari, istraživanje je pronašlo da što više koristite taj ton (“parentese”), naučiće više reči na duge staze. 4. Bebe “čitaju” šta se dešava u svetu posmatrajući vaše reakcije. Oni čitaju vaše radnje i facijalnu ekspresiju kako bi procenili da li je nova osoba ili situacija sigurna. Npr. ukoliko se smejete na novog vaspitača u vrtiću i govorite svom detetu kako će provesti dobro vreme sa njim tu, dete će se osećati sigurno i sretno. Ukoliko pokažete zabrinutost i stalno ga proveravate, vaša beba mogla bi pomisliti da taj prostor, a i osoba nije dobra za nju i počeće se osećati zabrinuto i nesigurno, čineći dodatno tranziciju težom. Stoga dobro razmislite o tome kako želite da vaše dete doživi novo iskustvo i onda delujte na način koji će vašem detetu pomoći u suočavanju sa njim. 5. Na bebe može da utiču razno stresno okruženje i pre 6 meseca života. Tuning In fondacija je otkrila da roditelji očekuju ovo saznanje dosta kasnije. Polovina od svih roditelja rekla je da kvalitet roditeljske brige ima dugoročan uticaj na dečiji razvoj počevši od 6 meseca ili čak kasnije. U stvarnosti, sve počinje dosta ranije već po samom rođenju. (čak i u materici!) Opasnost za malu decu može da se desi u raznim formama počev od neprijatnih izraza lica, reakcija, neadekvatnog rukovanja sa bebinim telom, velikim promenama u njihovoj rutini, izlaganja preteranoj stimulacija. Postoji takođe istraživanje koje je pokazalo da i nivo stresa kod beba koje spavaju, raste kada postoji vikanje u kući (47% roditelja veruje da to ne utiče na decu do prve godine života). Stoga iako je prirodno imati nesuglasice sa partnerom ponekad, setite se da život sa svakodnevnim stresom i strahom može negativno uticati na dečiji razvoj. Okružite svoju bebu sa hranjivim vezama i postavite osnove za zdrav razvoj kako ovde i sada tako i na duge staze. Tekst: Claire Lerner, LCSW, is the Senior Parenting Advisor at ZERO TO THREE where she translates the science of early childhood for parents. Rebecca Parlakian serves as their Director of Parenting Resources. ZERO TO THREE is a national nonprofit focused on promoting the healthy development of children from birth to three. Izvor: www2.highlights.com
0 Comments
 Synchronylab Konekcija je PRVA stvar koja je svakom potrebna po dolasku na ovaj svet.Potrvrđeno je da proces povezivanja (eng.bonding) sa novorođenom bebom ostavlja trag na njen osećaj sigurnosti u novom svetu kao i na osećaj pripadanja. Ovaj trag kasnije se odražava na budući život: emotivne i socijalne odnose, kvalitet imunog sistema, zdravlja.... Krenimo od početka. Beba započinju svoj život komunikacijom putem čula. Ona oseća dodir, miris, zvuk i bliskost. Dok je u stomaku ona živi u zaštićenoj sredini koju karakterišu nežni pokreta, senzacije i zvukovi. Kada dođe na ovaj svet sve se intenzivira – nova osećanja, novi zvuci, nove slike, mirisi, teksture. Jedina konstanta za bebu je upravo KONEKCIJA sa roditeljom. Kako će ta konekcija biti doživljena je ključ zdravog procesa vezivanja (povezanosti) i zdravog početka života. Kada novorođenče iskusi čulnu konekciju dodira, mirisa, zvuka u pozitivnom smislu, sigurnost i poverenje postaju prirodne „posledice“. Esencija veze leži u dobroj komunikaciji. Način kako ste povezani sa svojom bebom gradi osnovu za njenu empatiju, ljubav, učenje, sosećanje...Sa druge strane mozak vaše bebe kao i nervni sistem počinje da „upija“ stimulacije iz spoljne sredine neverovatnom brzinom. Pogledajmo to ovako. Po rođenju vaša beba ima million neurona ili moždanih ćelija. Svaki neuron dalje formira oko 15 000 odvojenih sinaptičkih konekcija. To znači da vaša beba ima više sinapsi nego što ima zvezda na nebu. Nije li to fascinantno? Dakle što više pozitivnih interakcija, više je sinapsi. Roditelji koji svesno koriste interakcije i postepeno proširuje bebinu stimulaciju utiču direktno na njen rast i razvoj.  Dodir i zvuk, koji uključuje muziku i glas, su najefektivniji načini komunikacije sa nervnim sistemom vaše bebe. Nežnim dodirom uspostavljaju se važne hemijske konekcije koje pružaju smirenost i dobro stanje. Kada nežno pevate ili svirate, repetativne, pažljivo odabrane i prilagođene sekvence – umirujete i sebe i bebu i gradite sve veću vezu između vas i bebe. Veza roditelj - dete je fundament svih budućih uspeha u vezama. Formiranje i podhranjivanje jake konekcije između roditelja i deteta je kritična zato što ono što bebe nauče u prvim interakcijama je ključno za njihovo zdravo odrastanje. U osnovi, adekvatna „spona“ (eng.attachment) oblikuje razvoj buduće ličnosti.  Istrraživanja rađena od strane razvojnih eksperata, neuronaučnika, psihologa potvrđuju godinama da rana iskstva sa mamom i tatom itekako utiču na dečiji mozak, ali i na njihov kapacitet da imaju emotivni zdrav život. Bebina sposobnost i samopouzdanost da se suoči i preživi u svetu je direktno oblikovana odnosom roditelj - dete. Koliko je povezanost VITALNA za fizičko i emocionalno zdravlje i razvoj bebe, ona je istovremeno važna i za samopoštovanje i samopouzdanje same majke. Kada se majka poveže sa svojom bebom to ima pozitivan uticaj na njeno opšte stanje i hormone stvarajući esencijalnu hemijsku i emocionalnu osnovu presudnu za emotivnu vezu (eng. attachment ).  NEKOLIKO ESENCIJALNIH NAČINA KOJI PODRŽAVAJU USPEŠAN PROCES VEZIVANJA SU: Dodir, nošenje, koža na kožu. Od momenta rođenja, fizička povezanost počinje kontaktom koža na kožu. Ono pruža kontinuitet i sigurnost tokom bebinog prvog iskustva separacije/odvajanja. Dodir pomaže bebinom mozgu da integriše nove nervne impulse i stvore kapacitet kako bi se što blaže prevazišle stresne situacije adaptacijskog perioda. Kada roditelj odgovara na plač svoje bebe sa nežnm dodirom, beba stiče poverenje u svet i način na koji on reaguje na njegove potrebe Masaža beba je sjajan način da se povežete međusobno. Više na linku.  Kontakt oči u oči – Tokom trudnoće vaša bebica vas je mogla slušati. Sada, vaša beba želi i da vas gleda. Želi da vas upozna. Vi ste osoba koja će je voleti, hraniti, brinuti o njoj i njenim potrebama kako raste. Istraživanja su dokazala da novorođenče prepoznaje lice svojih roditelje u prvim danima života i ono preferira mamino lice od svih drugih. Oni vole da gledaju u roditelje koji im upućuju diektan kontakt očima, a okreću se od njih kada roditelj ne odgavara. Praćenje pogleda vaše bebice direktno utiče na razvoj mozga i stimuliše je da bude više prisutna i budna povećavajući na taj način otkucaje srca i krvni pritisak.  Pevanje i nežni razgovori. Zvuk je vibracija koji može da prenese vaše najnežnije namere, emocije. Posle rođenja, beba će prepoznati majčin glas i prijatno će se osećati kada ga čuje. Muzički program za bebe je program osmišljen da kroz muzičke aktivnosti ostvarite bolju komunikaciju i vezu sa svojom bebom. Igra. Igra je važan faktor za razvoj bebinog mozga. Ona stimuliše bebino mišljnje i angažuje njenu pažnju. Bebin mozak je još nezreo po rođenju, ali prolazi kroz brze sekvence razvoja, pogotovo u prvoj godini. Kako beba raste, igra postaje sledeći nivo sa kojim možete nastaviti put povezivanja sa svojim detetom. Sva čula su uključena u igri.  Stoga da zaokružimo. „Biti povezan/a“ moglo bi se tumačiti sa konstatacijom „imati svoje mesto u svetu“ kako unutar konteksta porodice tako i unutar konteksta zajednice. Sa dobrim, ranim, iskustvom, spona koja je stvorena ostaje za ceo život. Mislimo o tome.
|