Image: Crying Baby/ Wikimedia Commons

Bol nastala usled, nesretnih, medicinskih okolnosti, veća senzitivnosti na mleko (formula ili pak hrane koju majka unosi tokom perioda dojenja), fizičko i psihičko zanemarivanje, ekstremno zlostavljanje mogu biti veliki uzročnici stresa kod beba, međutim navedeni slučajevi neće biti tema ovog teksta.

Čak i kratko odvajanje od majke može da uzrokuje  povećano lučenje kortizola kod beba te budu potencijalni stresor. Članak je objavljen uz odobrenje autorke, a u celini, na engleskom jeziku, možete ga pročitati OVDE.

Autor: Dr. Linda Palmer

Kada se pomene mentalno zdravlje neke osobe, često je to u kontekstu problema - kolega se bori sa stresom na poslu, dete vaših prijatelja se ponaša problematično u školi ili član porodice ima određenu dijagnozu. I skoro uvek, ovi razgovori su ograničeni na stariju decu i odrasle. Pitanje koje se nameće je: kada mentalno zdravlje počinje? Da li bebe imaju mentalno zdravlje? 

Način na koji su nas dodirivali, razgovarali sa nama i brinuli o nama kao bebama, uči nas tome ko smo i koliko smo vredni. Ovo duboko oblikuje ljude koji ćemo postati. Prvi dani, meseci i prva godina života su prilika za odrasle koji brinu o bebama da zaista promovišu jako, pozitivno mentalno zdravlje. 

Hajde da pogledamo svet očima 3 meseca stare Šajle, koja je gladna i saopštava to kroz plač:

Kada vam stavim do znanja da sam gladna i vi dođete sa hranom, to mi govori da razumete moje potrebe i da ćete odgovoriti na njih. To čini da se osećam voljenom i važnom, govori mi da vam mogu verovati i da je svet bezbedno mesto. Volim da me milujete dok jedem. Ali isto tako volim da istražujem – da saznam šta se dešava oko mene. Dakle, mogu vas odgurnuti u stranu da vidim ko je još tu, u blizini, ili da saznam odakle dolazi buka. Ponekad želim da zgrabim vaše prste i odeću, ili samo da gledam u vas sa osmehom od uha do uha. Kada razgovaram sa vama, na meni svojstven način, a vi uzvratite, učim o moći povezivanja i komunikacije. Za mene je obrok mnogo više od hrane.

Ono što Šajla i njeni roditelji uče je kao ples - složeni ples razvoja. Ona i njeni roditelji se navikavaju na signale koje jedni drugima šalju. Ona uči da komunicira ono što joj treba, a oni uče da čitaju njene signale i odgovore na njih. I u tom procesu, divan ritam se pojavljuje gradeći međusobni odnos povezanosti. Ono što zaista grade je jaka osnova za Šajlin društveni i emocionalni razvoj - pozitivan početak za njeno mentalno zdravlje. I upravo će na ovom temelju mentalnog zdravlja, Šajla izgraditi svoja buduća saznanja i odnose sa drugim ljudima.

Dakle, važno je razumeti da mentalno zdravlje nije nešto što se odnosi samo na odrasle ili stariju decu. Bebe imaju "mentalno zdravlje" - bebe su duboko osećajna bića koja od prvog dana života razvijaju osećaj o tome ko su i koliko vrede. Ovaj proces počinje sa plesom koji se odigrava tokom svakodnevnih trenutaka (kao što je na primer hranjenje), koji su zapravo izvanredni kada ih pogledate očima malog deteta. 

Pa kako onda da, kao roditelji, staratelji i profesionalci, unapredimo mentalno zdravlje beba?

Stvarajte nežne, pozitivne interakcije, omogućite bebama sigurnost koju im pruža činjenica da ćete ih osluškivati i odgovarati na njihove potrebe. Iskustva u ranom uzrastu su jako važna. Istraživanja pokazuju da kada roditelji nauče da prepoznaju signale koje im beba šalje i odgovaraju na njih sa potpunom svesnošću i nežnošću, to utiče na razvoj bebinog mozga i ima dugoročni uticaj na akademske i socijalne kompetencije. Takve bebe imaju veće šanse da kasnije razviju bolje veštine rešavanja problema i veštine kritičkog razmišljanja, da budu efikasni u komunikaciji, kao i da nauče da razumeju i upravljaju osećanjima.

Težite da shvatite značenje koje stoji iza ponašanja male dece. Svako ponašanje ima svoje značenje. Što bolje razumemo šta utiče na ponašanje male dece, bolje ćemo zadovoljiti njihove potrebe. Zamislite roditelja koji je shvatio da se njegova beba sporo prilagođava novim situacijama; on svoju bebu upoznaje sa novim ljudima držeći je u svom naručju, u kom se ona oseća sigurno i zaštićeno, kako bi imala dovoljno vremena da se počne osećati udobno. Ili roditelja koji se prilagođava razvojnom periodu svog deteta; upozorava ga kada će se promena desiti i pomaže mu da pronađe način da se izbori sa situacijom, možda uz posebnu knjigu koju će prelistavati u kolima na putu do vrtića. Razumevanje prave suštine uzroka nam omogućava da odgovorimo na efikasan način učeći tako decu veštinama suočavanja i umanjujući kod njih onaj osećaj da su loši, koji je svakako štetan po njihovo mentalno zdravlje.

Prihvatite da su izazovi i stres prirodni i važan deo bebinog razvoja. Sposobnost da se upravlja stresom kroz izazove, gradi samopouzdanje i samopoštovanje. Hajde da zamislimo recimo dvogodišnjaka koji se igra sa igračkom za sortiranje figura različitog oblika. Primetićete kako pokušava da uklopi oblike u odgovarajuće otvore, prevrće oblike, gura ih, sve dok se ne podudare. Pravljenje grešaka (neuspeh) je važan deo učenja, jer dovodi do rešavanja problema i izgradnje novih znanja i veština. Iskustvo u upravljanju svakodnevnim stresom takođe pomaže maloj deci da nauče da se nose sa frustracijama i razočaranjem – ako ne dobiju sladoled pre večere, ili moraju da napuste igralište pre nego što su spremni - daje deci alate potrebne za uspostavljanje dobrih odnosa sa drugima, i na kraju uspeh u školi, na poslu i u životu. I nemojmo zaboraviti osećaj ponosa i dostignuća kada blok upadne kroz pravilni otvor.

Dobra vest je da negovanje jakog mentalnog zdravlja kod male dece nije specifičan poduhvat u kome roditelji treba da se angažuju - kao da je "posao" ili zadatak. Važno je kakav odnos roditelji imaju sa svojim bebama – da im pruže utehu kada su nervozni; da reaguju na napore svog deteta koje prvo komunicira putem izraza na licu, putem zvukova i gestova, i kasnije reči; važno je njihovo angažovanje u radosnim igrama i istraživanjima u skladu sa interesima dece; naučiti decu i podržavati ih da istraju u izazovima; postaviti odgovarajuće granice i pomoći deci da nauče da upravljaju situacijama kada ne mogu imati sve što žele; a najviše od svega oduševljavati se radošću male dece u njihovim svakodnevnim otkrićima, zajedno sa njima izgraditi poseban odnos ljubavi i povezanosti. Ova vrsta nege gradi poverenje i osećaj sigurnosti kod beba i čini da se osećaju voljeno – a to su sve ključni sastojci za pozitivno mentalno zdravlje.

Možemo i treba da uradimo mnogo više da podržimo roditelje u njihovoj važnoj ulozi usmeravanja beba ka putu dobrog mentalnog zdravlja. Na primer, plaćeno roditeljsko odsustvo će dati šansu novim roditeljima i njihovim bebama da vremenom postanu vešti u razvojnom plesu koji oblikuje osobu u koju će dete izrasti. Pružajući podršku roditeljima u negovanju njihovih beba, podržavamo naše buduće građane i radnike. Takođe, pedijatrijske posete na kućnu adresu i programi ranog detinjstva, sve to može da pomogne roditeljima da izgrade svoje mreže podrške i pronađu svog mentora usput.

Dakle, kao društvo, imamo izbor. Možemo da podržimo mlade porodice, dok savladavaju taj kritični ples razvoja. Ili, možemo da sačekamo da se bavimo problemima mentalnog zdravlja starije dece i odraslih, a to je iscrpljujuće za njih ali i skupo za društvo.

Zašto ne prepoznati gde su postavljeni temelji mentalnog zdravlja i iskoristiti priliku da promovišemo dobar početak?


Izvor: Huff post parents
Autor:Matthew Melmed, Izvršni direktor Centra za odojčad, malu decu i porodicu – „Zero to three”.