Čime se bavi pre i perinatalna psihologija?

Pre i perinatalna psihologija ili porođajna psihologija (Pre and Perinatal Psychology) je grana zdravstvene prakse koja okružuje prvih 1000 dana života.Kod nas se vrlo malo priča o njoj iako u svetu već odavno ima svoju primenu i mesto u naučnim, zdrvstvenim i terapeutskim krugovima. Sada već znamo da period tokom začeća, trudnoće, porođaja i prve godine itekako utiču na naše opšte zdravsteno stanje tokom celog života i na taj način postavlja  osnovu za  razvoj i napredak postojećih i budućih generacija. Ti uticaji mogu biti:  hemijski, fiziološki, psihološki, odnosni i spiritualni. 
Pre i perinatalna psihologija podržava  ljudski razvoj stvarajući optimalne uslove za začeće, trudnoću porođaj, povezivanje i vezu  (attachment) mama - beba dijada kao i cele porodice. Podrška tokom ovog vitalnog perioda je fiziološka, psihološka, spiritualna, ponekad zvana bio-psycho-spiritualni model nege i mnogo je važna. Takav holistički i dubinski pristup uključuje bebino iskustvo kao i iskustvo roditelja, porodice i profesionalaca koji su uključeni u ceo proces.
Podrška,  intervencije i edukacije tokom ovog vitalnog perioda mogu da naprave velike promene u životima bebe, majke, porodice, društva, kulture i sveta. Znamo da su način na koji smo začeti, nošeni prenatalno, kao i način na koji smo stigli na ovaj svet, jako važni, i da ukoliko se nepažnjom, neinformisanošću, neartikulisanošću, napravi trauma ili traumatsko sećanje (imprint)  tokom ovog perioda, a puno toga može da se desi i dešava se, ono može da deluje na bebu, majku, roditelje, porodicu za ceo život.  
Kada već pominjemo pre i perinatalnu psihologiju ne možemo, a da ne pomenemo i svesno rano roditeljstvo koje nudi “hranu” neophodnu da bebe, a kasnije decu kako bi  napredovala i postala kompletnija, celovitija i otpornija, na svim nivoima. Premda se kod nas još o tome ne priča i uglavnom se beba se smatra “bebom” tek kad stigne,  rano roditeljstvo počinje kako i sama reč kaže - mnogo ranije, čak i pre začeća,   gde počinje prvo telesno putovanje ploda. Svesno rano  roditeljstvo se razvija iz unutra, podizanjem svesti kao i radom na sebi, svojim potencijalnim nerazrešenim konfliktima, kako nas ne bi sputavali  i ometali na našem jedinstvenom  putu roditeljstva, ali i ličnog rasta i razvoja. Složićete se da je to potvrda  da je roditeljstvo duboko duhovno, psihološko i emocionalno putovanje – ako mu to dozvolimo.
Sad već svi znamo da današnji sveprisutni  trendovi poput stresa, depresije, anksioznosti tokom trudnoće mogu da utiču na bebu još u stomaku,  ali i perinatalno (porođaj i sve oko njega) te tokom ranog postnatalnog perioda. Pristupi koji imaju u osnovi lekovitost poput mindfulness - a, prenatalnog povezivanje, smirujuću konekciju između majke i njenog partnera, veštine i tehnike rešavanja pre i perinatalnih trauma,  …., mogu da ponude izlaz za bolji ishod i da tako daju rešenja za bolje i kvalitenije život kako individue tako iI unutar odnosa.   
Iz ugla pre i perinatalne psihologije naglašavaju da je rođenje dugoročan događaj i da moramo imati više svesti o njemu kako za bebu ali tako I za majku/ženu, partnera.  Dokazano je da sva naša isksustva, percepcije, uverenja, osećanja, misli, kapaciteti  leže na kontinuumu počev još od perioda pre začeća i stvaraju obrasce/paterne koji, ukoliko se ne osvetle,  ostaju  prisutni u našem svakodnevnom životu, podhranjujući naše odluke, iskustva, izbore na nesvesnom nivou s obzirom da implicitna (telesna, nesećajuća, preverbalna) memorija dominira pre i perinatalnim periodom, a da bi se tek od nekog 18 meseca života počela javljati eksplicitna (sećajuća) memorija.  Npr. beba koja od svoje majke dobija impuls “neželjene”  može da oseća nepripadnost u detinjstvu i odraslom dobu. To onda može da ode i dalje te da podrhranjuje nesvestan negativan doživljaj sebe u interakciji sa drugima. Ovo je samo jedan primer koliko snažne efekte ona može da ostavi na ličnost.
S obzirom da psihologija  rađanja pokriva preventivni, edukativni pristup, sa druge strane ona se bavi i terapeutskim radom, gde edukovani perinatalni terapeuti rasvetljavaju i prorađuju naše najranije obrasce radeći sa bebama, decom ali i odraslima, a koji kao takvi, osvešteni, dalje nude osnovu za zdravlje i puniji život. Normalizuju se eventualne poteškoće i uče se nove veštine rezilijentnosti.  
Cilj pre i perinatalnih edukatora za razliku od terapeuta je edukativna i preventivna nudeći želju  da se podrže majke i bebe kako bi dobile osećaj pripadanja, vidljivosti, konekcije kao i da se  podrže porodice da svesno ulaze u začeće, trudnoću i rani period kada beba stigne te da im se daju jasni alati, podrška, saveti, edukacije koje mogu da primene ili samostalno, a ako to situacija nalaže uz profesionalnu podršku.    
Naglašavamo da je pre i perinatalna psihologija  zasnovana na naučnim principima epigenetike, neuronauka te zagovara unutrašnji pristup bebi koji uključuje osećanja, sećanja, iskustva. Na taj način cela se porodica može osetiti  viđenom, saslušanom i shvaćenom, što je u osnovi  baza za otpornost nervnog sistema i za pozitivan ishod po svakog, kao i za zdravije društvo.
Kod nas u Srbiji uskoro dobijamo prvog pre i perinatalnog edukatora, nadajući se da će se u budućnosti što veći broj i drugih profesionalaca poput lekara, psihologa, babica... edukovati za ovaj poziv te svojom stručnošću i znanjem pružiti podršku onima koji žele da se ostvare u roditeljstvu, "trudnim" parovima kao i onima koji već gaze roditeljskim putem.
 
Text:
Milijana Majstorović,  PPNE Student (APPPAH)
Muzikoterapeut, dipl. defektolog
Musical Baby Bonding instruktor
Instruktor za masažu beba

---