Gradimo bebe, ne zatvore.

Dr Thomas Verny
​International Journal of Prenatal and Perinatal Psychology and Medicine, Vol 9 (1997) No. 1.

Nasilje ne nastaje samo u društvenom ili kulturnom vakumu. Nasilje je endemično za naše društvo. Naše institucije, vrednosti, verovanja i običaji su funkcija onoga što jesmo kao ljudska bića.
A ko smo mi?
Niko od nas nije "prošao" bez osećaja anksioznosti, bespomoćnosti, očaja, odbijanja, besa, kritike ili sramote u najranijim godinama života. Većina nas je, uz to, doživela neki oblik emocionalnog, seksualnog ili fizičkog zlostavljanja. Mi smo “ranjenici” koji hodaju. S obzirom na bol, povrede tela i duše koje smo svi iskusili u našim ličnim istorijama i istoriji naše vrste, to je svedočanstvo snage ljudskog duha, ali  i moći ljudske ljubavi što smo toliko civilizovani koliko jesmo.
Naša jedina nada za bolji svet leži u tome da se ojača i produbi ova urođeni kapacitet za brigom, negom i osećanjem jednih za druge.
"Ono što NIJE potrebno je boriti se protiv uličnog nasilja sa državnim nasiljem. Ne trebamo više policije, više sudova i više zatvora. Trebamo više svesnih roditelja. Svesni roditelji vode pozitivnu psihogenezu i zasnivaju se, predlažem, na razumevanju i praktikovanju sledećih jednostavnih pravila. 
Uputstva za svesno roditeljstvo i pozitivnu psihogenezu

1. Pre začeća

• Budući roditelji moraju dobiti informacije o fizičkim i hemijskim toksinima koje treba izbegavati pre začeća i tokom trudnoće.
• Potrebno je proceniti ličnu spremnost za trudnoću i odgajanje deteta. (rad na sebi)
• U slučaju problema, bilo da su psihološke, finansijske ili druge prirode, treba im omogućiti lično savetovanje ili terapiju.

 2. Začeće

• Idealno, svako dete treba da bude željeno dete.
• Svako dete treba da bude stvoreno kao izraz ljubavi koju roditelji osećaju jedno prema drugom. 

3. Trudnoća

Majke i očevi bi trebali istražiti svoje:

• Porođaje.
• Odnose sa svojim roditeljima.
• Odnose sa svojim partnerom i biti voljni da se uključe u otvoren i iskren dijalog. 

Majke i očevi treba da nauče:

• Da cene fundamentalnu ljudskost svog nerođenog deteta, njegovu potrebu za ljubavlju i komunikacijom i kako da je pruže.
• Kako da se /po/vežu sa svojim nerođenim detetom pre i posle rođenja kroz razgovor, pevanje, igru..... (moguće je)

Trudnica treba:

• Da ima trudnoću bez stresa. Ako postoji pretnja ili stvarno nasilje, mora da se udalji od toga.
• Da pohađa prenatalne časove, ako je moguće, sa partnerom.
• Da dobije sve dostupne podržavjauće usluge,
• Da se odupre nepotrebnom korišćenju ginekoloških pomagala,
• Da potpuno se uzdržava od konzumiranja toksičnih sredstava.
• Da je poštuju.

 4. Porođaj  

• Ako je ikako moguće, partner majke, kao i profesionalna podrška poput babice ili dule, treba da budu prisutni.
• Osima u slučaju medicinskih problema, porođaj treba da bude što prirodniji. To znači bez praćenja srčane frekvencije fetusa, bez anestetika ili analgetika, bez epiziotomije i bez upotrebe klešta.
• Samo osobe koje roditelji poznaju i kojima veruju treba da budu prisutne tokom porođaja i dolaska bebe.
• Samo profesionalci koji vole i poštuju bebe treba da pomažu tokom porođaja.

 
5. Nakon rođenja 

• Govorite pohvalne stvari o vašoj novorođenoj bebi.
• Insistirajte da držite vašu bebu u rukama i da boravite s njom.
• Napustite bolnicu što je pre moguće.
• Dojite vašu bebu, ako je to moguće.  

 
6. Prvih nekoliko meseci 

• Ako ste izolovani, ranjivi ili depresivni, zatražite pomoć. Posete medicinskih sestara, profesionalaca ili socijalnih radnika imaju dokazan pozitivan uticaj.
• Ako beba razvije fizičke probleme, nemojte čekati do sutra; odvedite je kod lekara odmah.
• Nemojte se osećati krivom ili kao da ste nekompetentna majka ako beba razvije grčeve, mnogo plače ili ne spava mnogo.
• Ako ste samohrana majka i počinjete da gubite strpljenje sa bebom, potražite pomoć. Pozovite prijatelja, porodicu, žensku grupu za podršku ili socijalnu agenciju. Bez obzira na to šta radite, nemojte vikati, tresti ili udarati bebu.
• Bebe zahtevaju mnogo pažnje. Ne mogu se same brinuti o sebi, ali su izvor velike radosti. Uživajte sa vašom bebom.
• Bebe nam mogu naučiti mnoge važne lekcije. Budite spremni da učite.

Nadam se da ćete se složiti sa mnom da bismo transformisali nasilni svet današnjice u miran svet sutrašnjice treba da promenimo način na koji se odnosimo prema našoj deci od samog početka njihovih života. ​Mislim da bismo u tom pogledu mogli mnogo naučiti od plemena u istočnoj Africi (Kornfild, 1996). "Postoji plemena u istočnoj Africi u kojima se umetnost prave intimnosti (ja bih to nazvao povezivanjem) potiče još pre rođenja deteta. U ovom plemenu datum rođenja deteta se ne računa od dana njegovog fizičkog rođenja, niti od dana začeća, kao u drugim seljačkim kulturama. Za ovo pleme, datum rođenja dolazi prvi put kada dete postane misao u umu svoje majke. Svesna svoje namere da začne dete s određenim ocem, majka odlazi sama sesti pod drvo. Tamo sedi i sluša dok ne čuje pesmu deteta koje se treba začeti. Nakon što ju je čula, vraća se u svoje selo i podučava je ocu, tako da je mogu zajedno pevati dok vode ljubav, pozivajući dete da im se pridruži. Nakon što se dete začne, ona peva toj bebi u svojom stomaku. Onda je podučava starim ženama i primaljama sela, tako da se tokom poroda i u čudesnom trenutku samog rođenja, dete dočekuje njegovom pesmom. Nakon rođenja, svi seljani uče pesmu svog novog člana i pevaju mu je kada padne ili se ozledi. Peva se u trenucima trijumfa, ili u ritualima i inicijacijama. Pesma postaje deo ceremonije venčanja kada dete odraste, a na kraju života, njegovi ili njezini voljeni će se okupiti oko samrtnog kreveta i pevati ovu pesmu poslednji put".

​Kompletan text OVDE