Kako nas oblikuje rani odnos

Ljudska beba u poređenju sa drugim sisarima je neverovarno ranjiva i užasno zavisna od drugih. Ta ranjivost je deo evolucijskog kompromisa. Ljudske bebe i bebe drugih primata  imaju dosta veći mozak u odnosu na telo u poređenju sa mladuncima drugih sisara. Ljudi imaju manju karlicu nego naši evolucijski preci zbog mogućnosti uspravnog stajanja na dve noge. Kombinacija ova dva fakora  dovode do toga da bi  ljudska beba trebala da bude rođena  na dosta ranijem nivou svog razvojng procesa kako bi bila u stanju da prođe kroz kanal majčine karlice. Ukoliko bi ljudske bebe bile rođene na istom razvojnom nivou kao i druge životnje - trudnoća bi tada trajala 18 meseci i doneli bismo na svet bebu od 9 meseci :).
Kao posledica toga   je to da ljudske bebe nisu u mogućnosti da se brinu o sebi i da same namire svoje potrebe. S obzirom da zahtevaju duži period brige,  zaštite, podhranjivanja, od bilo koje druge vrste,ona  mora da se rodi na mestu gde je njen primarni skrbnik (roditelji) dovoljnno motivisan što  uključuje provođenje vremena, ulaganje i energiju za podizanjem deteta.

Na koji način onda, tako ranjiva beba, osigurava svoje preživnljavanje?
Ona to radi razvijanjem visoko specijalizovanog odnosnog ponašanja koje ostavlja značajan uticaj na mozak kako same  bebe ali tako i roditelja i kao proizvod toga razvija se  odnos  koji traje za života. 
Proces privrženog vezivanja (Attachment) nije samo kritički važno u formiranju razvoja duboke ljubavne veze sa roditeljem već ono postaje i OSTAJE naš model za sve buduće emotivne odnose! 
Priroda našeg ranog vezivanja ima takođe značajne efekte na naš psihološki, emocionalni, socijalni, ponašajni i edukacijski razvoj.
Većini ljudi je bliži termin "bonding" nego "attachment". Oba ova termina koriste se dugi niz godina kako bi opisali na koji se način ta duboka intimna veza razvija sa roditeljem.
Pre nego što nastavimo, hajde da opišemo oba ova termina i da ih definišemo i raščlanimo - jer se razlikuju.
Veza (Bond) je specifičan odnos koji imamo sa važnim ljudima iz našeg života (članovi porodice, deca, prijatelji, ljudi sa kojima delimo interesovanja i iskustva.Čak možemo da   imamo vezu i sa svojim ljubimcima. Kakogod, veza (Bond) se veoma razlikuje od pojma privrženog odnosa (Attachment). Privržen odnos je specifiča tip veze koji se razvija prenatalno, tokom ranog perioda (bebe i deca) i nosi 4 karakteristike.
1. Prva karakteristika je ta da je primarni staraoc siguran (oslonac) na koji se beba uvek može oslonitii vratiti  ukoliko ima potrebu ili je u stanju distresa.
2. Druga karkteristika je da je primarni staraoc sigurna baza odakle dalje beba i malo dete može da ide ka van i upoznaje svet.
3. Treća karakteristika je neposredna blizina, gde beba insistira da ostane blizu svog primarnog staraoca u trenutcima stresa.
4. Četvrta karakteristika je separacioni distresss - kada je dete u distresu ukoliko je odvojeno od primarnog staraoca.

Iz ovih definicija postaje jasno da privržena veza (attachment) je ono što bebe/deca "rade" svojim roditeljima.
Npr. Roditelj ukoliko se nađe u stresnoj situaciji neće ići kod bebe ili deteta da traži utehu, rešenje, sigurnost i sl. već će potražiti pomoć prijatelja, partnera...
drugim rečima
Roditelji (primarni staraoci ) su uglavnom opisani kao oni koji imaju sa svojom decom afektivnu vezu, dok deca sa svojim roditeljima imaju privrženu vezu (attachment relationsheep).
Roditelj kaže: "Volim te",ti si moje sve....
Beba/Dete kaže:učini da se osećam uvek sigurnim/sugurnom, zaštiti me, vidi me, saslušaj, reflektuj i voli.