 Naime, naš svakodnevni život ispunjen je, hteli mi to ili ne, pretećim porukama - dovoljno je da upalite TV, prelistate štampu, proverite portale, svih žanrova.....na ovo dodamo još dnevnu brzinu, neizbežne neprijatnosti, bol, žaljenje.. i eto belaja.
Edukator za mir ( i to postoji :)) i aktivista Mitch Hall ukazuje na važnost naše odgovornosti kao roditelja. Znajte da ste vi već na tom putu i trudni. On se slaže da ono jeste izazovno, ali je i moguće menjati percepciju. “The paradox remains that it is adults habituated to a less than peaceful collective past who are responsible to raise peaceful children for a better future. This may be challenging, but it is possible.” Deo naše velike privilegije evolucijskog nasleđa ja DAR svesne samorefleksije. U stanju smo da iznedrimo tako snažnu misao koja ume da bude realnija od onoga van nas. Ovo je mesto gde naš akltivan rad kao roditelja može da napravi magiju. PRVI KORAK je upravo reflektovanje i koju to količinu i kakva iskustva iz naše okoline (pomenuti manje -veći apsorbovan junk, informacije...) propuštamo kroz filtere naše lične percepcije - priča koju pričamo sebi o tome šta se dešava - i kako ona utiče na nas na ćelijskom nivou. Tokom trudnoće uticaj "higijene" naše percepcije IMA VELIKI ZNAČAJj: Zapamtite da je zdravlje ne samo vaših regenerisanih ćelija već i bebine zdrave integracije njenih ćelija, tkiva, organa, intimno pod uticajem percepcije vaše sakodnevice. VAŠA PERCEPCIJA JE I PERCEPCIJA VAŠ BEBE: Zato je važno naglasiti kako se u ranom scenariju trudnoće suočavamo i borimo sa krizom, iskustvima, emocijama..... Dve majke u istoj situaciji mogu da pošalju skroz drugačije poruke plodu u stomaku, a koje su zasnovane na ličnoj percpeciji kao i na stavu prema određenom iskustvu u kome se ona nađe - majčina interpretacija značenja kao i njen odgovor. Umesto da se istresemo, nerviramo, vrtimo u obrascu, podhranjujemo tu misao, zašto ne uzeti SVESNO drugi pravac. Neka trudnica će npr. u takvoj situaciji staviti ruke na svoj stomak, uraditi par udaha, zatvoriti oči, konektovati se sa bebom i poslati joj ohrabrujuću poruku: “No worries, let’s figure out a good way around this,” Prilika za ovu vrstu percepcijske higijene može da se sprovodi na dnevnom nivou i vremenom postaje druga priroda. Zamislite dve trudnice u jednom duuuugom redu u banci: jedna je ljuta, napeta, kasni na sledeći zadatak, niko je ne primećuje, dok druga se takodje nalazi u tom istom redu ali je smirena i prihvatila je stvarnost, čak i uvidela priliku da ceni trenutak usporavanja i da se poveže sa svojom bebom, objašnjavajući joj i predstavljajući joj ono što vidi npr baš ljude koje vidi u tom istom redu. Sagledavajući iz druge perspektive i svesno menjajući svoju ličnu percepciju ona pomaže svojoj bebi već tad u gradnji (mirnijeg) mozga. Ukratko - da, stresne situacije su tu u manjoj ili većoj meri ali kada dođe do eventualnog emocionalnog, mentalnog ili psihološkog stresa postoje načini da se on amortizuje. Želeti da nešto bude drugačije nego što jeste, je ono što izaziva stres. Tako da cilj ne leži u eliminaciji stresa već u re-orjentaciji naše percepcije na način koji podržava optimalan, rastuće orjentisan razvoj embrija i fetusa.
0 Comments
Ljudska beba u poređenju sa drugim sisarima je neverovarno ranjiva i užasno zavisna od drugih. Ta ranjivost je deo evolucijskog kompromisa. Ljudske bebe i bebe drugih primata imaju dosta veći mozak u odnosu na telo u poređenju sa mladuncima drugih sisara. Ljudi imaju manju karlicu nego naši evolucijski preci zbog mogućnosti uspravnog stajanja na dve noge. Kombinacija ova dva fakora dovode do toga da bi ljudska beba trebala da bude rođena na dosta ranijem nivou svog razvojng procesa kako bi bila u stanju da prođe kroz kanal majčine karlice. Ukoliko bi ljudske bebe bile rođene na istom razvojnom nivou kao i druge životnje - trudnoća bi tada trajala 18 meseci i doneli bismo na svet bebu od 9 meseci :).
Kao posledica toga je to da ljudske bebe nisu u mogućnosti da se brinu o sebi i da same namire svoje potrebe. S obzirom da zahtevaju duži period brige, zaštite, podhranjivanja, od bilo koje druge vrste,ona mora da se rodi na mestu gde je njen primarni skrbnik (roditelji) dovoljnno motivisan što uključuje provođenje vremena, ulaganje i energiju za podizanjem deteta. Na koji način onda, tako ranjiva beba, osigurava svoje preživnljavanje? Ona to radi razvijanjem visoko specijalizovanog odnosnog ponašanja koje ostavlja značajan uticaj na mozak kako same bebe ali tako i roditelja i kao proizvod toga razvija se odnos koji traje za života. Proces privrženog vezivanja (Attachment) nije samo kritički važno u formiranju razvoja duboke ljubavne veze sa roditeljem već ono postaje i OSTAJE naš model za sve buduće emotivne odnose! Priroda našeg ranog vezivanja ima takođe značajne efekte na naš psihološki, emocionalni, socijalni, ponašajni i edukacijski razvoj. Većini ljudi je bliži termin "bonding" nego "attachment". Oba ova termina koriste se dugi niz godina kako bi opisali na koji se način ta duboka intimna veza razvija sa roditeljem. Pre nego što nastavimo, hajde da opišemo oba ova termina i da ih definišemo i raščlanimo - jer se razlikuju. Veza (Bond) je specifičan odnos koji imamo sa važnim ljudima iz našeg života (članovi porodice, deca, prijatelji, ljudi sa kojima delimo interesovanja i iskustva.Čak možemo da imamo vezu i sa svojim ljubimcima. Kakogod, veza (Bond) se veoma razlikuje od pojma privrženog odnosa (Attachment). Privržen odnos je specifiča tip veze koji se razvija prenatalno, tokom ranog perioda (bebe i deca) i nosi 4 karakteristike. 1. Prva karakteristika je ta da je primarni staraoc siguran (oslonac) na koji se beba uvek može oslonitii vratiti ukoliko ima potrebu ili je u stanju distresa. 2. Druga karkteristika je da je primarni staraoc sigurna baza odakle dalje beba i malo dete može da ide ka van i upoznaje svet. 3. Treća karakteristika je neposredna blizina, gde beba insistira da ostane blizu svog primarnog staraoca u trenutcima stresa. 4. Četvrta karakteristika je separacioni distresss - kada je dete u distresu ukoliko je odvojeno od primarnog staraoca. Iz ovih definicija postaje jasno da privržena veza (attachment) je ono što bebe/deca "rade" svojim roditeljima. Npr. Roditelj ukoliko se nađe u stresnoj situaciji neće ići kod bebe ili deteta da traži utehu, rešenje, sigurnost i sl. već će potražiti pomoć prijatelja, partnera... drugim rečima Roditelji (primarni staraoci ) su uglavnom opisani kao oni koji imaju sa svojom decom afektivnu vezu, dok deca sa svojim roditeljima imaju privrženu vezu (attachment relationsheep). Roditelj kaže: "Volim te",ti si moje sve.... Beba/Dete kaže:učini da se osećam uvek sigurnim/sugurnom, zaštiti me, vidi me, saslušaj, reflektuj i voli.  Pre i perinatalna psihologija ili porođajna psihologija (Pre and Perinatal Psychology) je grana zdravstvene prakse koja okružuje prvih 1000 dana života.Kod nas se vrlo malo priča o njoj iako u svetu već odavno ima svoju primenu i mesto u naučnim, zdrvstvenim i terapeutskim krugovima. Sada već znamo da period tokom začeća, trudnoće, porođaja i prve godine itekako utiču na naše opšte zdravsteno stanje tokom celog života i na taj način postavlja osnovu za razvoj i napredak postojećih i budućih generacija. Ti uticaji mogu biti: hemijski, fiziološki, psihološki, odnosni i spiritualni.
Pre i perinatalna psihologija podržava ljudski razvoj stvarajući optimalne uslove za začeće, trudnoću porođaj, povezivanje i vezu (attachment) mama - beba dijada kao i cele porodice. Podrška tokom ovog vitalnog perioda je fiziološka, psihološka, spiritualna, ponekad zvana bio-psycho-spiritualni model nege i mnogo je važna. Takav holistički i dubinski pristup uključuje bebino iskustvo kao i iskustvo roditelja, porodice i profesionalaca koji su uključeni u ceo proces. Podrška, intervencije i edukacije tokom ovog vitalnog perioda mogu da naprave velike promene u životima bebe, majke, porodice, društva, kulture i sveta. Znamo da su način na koji smo začeti, nošeni prenatalno, kao i način na koji smo stigli na ovaj svet, jako važni, i da ukoliko se nepažnjom, neinformisanošću, neartikulisanošću, napravi trauma ili traumatsko sećanje (imprint) tokom ovog perioda, a puno toga može da se desi i dešava se, ono može da deluje na bebu, majku, roditelje, porodicu za ceo život. Kada već pominjemo pre i perinatalnu psihologiju ne možemo, a da ne pomenemo i svesno rano roditeljstvo koje nudi “hranu” neophodnu da bebe, a kasnije decu kako bi napredovala i postala kompletnija, celovitija i otpornija, na svim nivoima. Premda se kod nas još o tome ne priča i uglavnom se beba se smatra “bebom” tek kad stigne, rano roditeljstvo počinje kako i sama reč kaže - mnogo ranije, čak i pre začeća, gde počinje prvo telesno putovanje ploda. Svesno rano roditeljstvo se razvija iz unutra, podizanjem svesti kao i radom na sebi, svojim potencijalnim nerazrešenim konfliktima, kako nas ne bi sputavali i ometali na našem jedinstvenom putu roditeljstva, ali i ličnog rasta i razvoja. Složićete se da je to potvrda da je roditeljstvo duboko duhovno, psihološko i emocionalno putovanje – ako mu to dozvolimo. Sad već svi znamo da današnji sveprisutni trendovi poput stresa, depresije, anksioznosti tokom trudnoće mogu da utiču na bebu još u stomaku, ali i perinatalno (porođaj i sve oko njega) te tokom ranog postnatalnog perioda. Pristupi koji imaju u osnovi lekovitost poput mindfulness - a, prenatalnog povezivanje, smirujuću konekciju između majke i njenog partnera, veštine i tehnike rešavanja pre i perinatalnih trauma, …., mogu da ponude izlaz za bolji ishod i da tako daju rešenja za bolje i kvalitenije život kako individue tako iI unutar odnosa. Iz ugla pre i perinatalne psihologije naglašavaju da je rođenje dugoročan događaj i da moramo imati više svesti o njemu kako za bebu ali tako I za majku/ženu, partnera. Dokazano je da sva naša isksustva, percepcije, uverenja, osećanja, misli, kapaciteti leže na kontinuumu počev još od perioda pre začeća i stvaraju obrasce/paterne koji, ukoliko se ne osvetle, ostaju prisutni u našem svakodnevnom životu, podhranjujući naše odluke, iskustva, izbore na nesvesnom nivou s obzirom da implicitna (telesna, nesećajuća, preverbalna) memorija dominira pre i perinatalnim periodom, a da bi se tek od nekog 18 meseca života počela javljati eksplicitna (sećajuća) memorija. Npr. beba koja od svoje majke dobija impuls “neželjene” može da oseća nepripadnost u detinjstvu i odraslom dobu. To onda može da ode i dalje te da podrhranjuje nesvestan negativan doživljaj sebe u interakciji sa drugima. Ovo je samo jedan primer koliko snažne efekte ona može da ostavi na ličnost. S obzirom da psihologija rađanja pokriva preventivni, edukativni pristup, sa druge strane ona se bavi i terapeutskim radom, gde edukovani perinatalni terapeuti rasvetljavaju i prorađuju naše najranije obrasce radeći sa bebama, decom ali i odraslima, a koji kao takvi, osvešteni, dalje nude osnovu za zdravlje i puniji život. Normalizuju se eventualne poteškoće i uče se nove veštine rezilijentnosti. Cilj pre i perinatalnih edukatora za razliku od terapeuta je edukativna i preventivna nudeći želju da se podrže majke i bebe kako bi dobile osećaj pripadanja, vidljivosti, konekcije kao i da se podrže porodice da svesno ulaze u začeće, trudnoću i rani period kada beba stigne te da im se daju jasni alati, podrška, saveti, edukacije koje mogu da primene ili samostalno, a ako to situacija nalaže uz profesionalnu podršku. Naglašavamo da je pre i perinatalna psihologija zasnovana na naučnim principima epigenetike, neuronauka te zagovara unutrašnji pristup bebi koji uključuje osećanja, sećanja, iskustva. Na taj način cela se porodica može osetiti viđenom, saslušanom i shvaćenom, što je u osnovi baza za otpornost nervnog sistema i za pozitivan ishod po svakog, kao i za zdravije društvo. Kod nas u Srbiji uskoro dobijamo prvog pre i perinatalnog edukatora, nadajući se da će se u budućnosti što veći broj i drugih profesionalaca poput lekara, psihologa, babica... edukovati za ovaj poziv te svojom stručnošću i znanjem pružiti podršku onima koji žele da se ostvare u roditeljstvu, "trudnim" parovima kao i onima koji već gaze roditeljskim putem. Text: Milijana Majstorović, PPNE Student (APPPAH) Muzikoterapeut, dipl. defektolog Musical Baby Bonding instruktor Instruktor za masažu beba  Ljudski odnosi znaju postati “muzgavi”, neuredni, zbrkani.
Svi ulazimo u odnose sa našim unutrašnjim modelima, istorijama drugih veza i odnosa, kulturoloških očekivanja i interpsihičkih potreba. Odnosi/veze uključuju kompleksnost, predeterminisani melanž sila koje deluju nekad jače ili pak nežnije. Bez sumnje, s vremena na vreme, stvari nekad postnu pomešane, neuredne, zbrkane… Čak i onaj najosnovniji odnos, između deteta i roditelja, zna da postane takav. O tome se ne govori baš puno i često se na to gleda kao zabranjeno za prihvatiti, ali čak i takav odnos veza/ume da uključuju povređene emocije, bes, razočarenja, strahove od odbacivanja…. Kada odnosi postanu posebno “zbrkani” - osećanja su povređena. Rasprave nastaju, a kao rezultat dolazi raptura (prelom, kidanje) odnosa. Ona može da uključuje različite stvari, ali u osnovi ona nosi prelom normalnog pozitivnog iskustva veze. Ishod može odvesti u povređenost emocije kod obe strane, zahlađenje odnosa, razočarenje, emotivnu bol… Rapture u odnosima su neizbežne. Čak šta više njihovo odsustvo je vredno pažnje. Srećem osobe i parove koji mi govore da nemaju tih problema nikad i da se ne raspravljaju. U prevodu izbegavaju konflikte. Naravno, ne volimo uvek da se raspravljamo, To ume da bude neverovatno bolno. Teško je da osećamo bes i ljutnju prema onima sa kojima smo bliski. Nakad umemo da progutamo takva osećanja, ali nas nekad ona i dobro “išibaju”. Kada nastupi svađa ona deluje kao nešto što uništava vezu. Ukoliko smo posebno izbegavajući tip u konfliktima, uložićemo puno, kako bismo izbegli svađu iz straha da će rezultati biti neopravljivi i da ćemo izgubiti voljenu osobu. Raptura je važna, ali reparacija je kritična. Ustvari, raptura je prilika za jačanje veze. Ako je raptura popravljiva, ona govori obema stranama, da je veza dovoljno stabilna da opstane kada stvari krenu loše pa čak i grozno. Ona šalje poruku da će veza preživeti probleme. To je jako važno, jer veza ĆE imati probleme. Vratimo se malo na odnos roditelj/beba. Mnogi roditelji dožive duboku anksioznost trudeći se da sve urade dobro sa svojom bebom. To nosi veliku količinu krivnje i patnje mladim roditeljima. Ali nekako, uvek nešto krene loše. Kako i ne? Često smo tada kritični prema sebi ili partnerima. Nekad grdimo sebe što nismo čuli da nas beba doziva iz druge prostorije. Nekad ne možemo da shavatimo da li je beba gladna ili pak uznemirena zbog nečeg. Nekad i znamo šta je razlog ali odaberemo da ga ne popravimo. Nekad – shhh - ispustimo razlog. Razvojno je potrebno da ih ponekad razočaramo. Jako male bebe egzistiraju u narcističnom i omniopotentnom svetu. Svet je njihovo iskustvo, ali one još nisu u stanju da dublje empatišu sa tuđim potrebama ili iskustvima. Za njih, sve ono što im je potrebno, u tom trenutku, je najvažnija i kritiučna stvar na svetu. One traže od roditelja da odmah upoznaju njihove potrebe. One plaču, a roditelj preuzima brigu o njenoj potrebi (namirenost) jačajući na taj način bebino iskustvo. Ali, naravno da nije moguće SVAKU potrebu zadovoljiti odmah. Roditelji će “padati” i učiti. To je ok! Beba postaje frustrirana, u granicama tolerantnog i razvija svesnost za druge kao i veću zrelost. Beba uči da su drugi zavisni, ali ne i savršeni. Ovo je esencija dobrih odnosa. Roditelj ne treba da bude savršen. Ukoliko jeste, imamo problem. Winnicott je razvio ideju “dovoljno dobr majke”. To govori da majka ne treba da bude savršena, pošto je to nemoguće. Pre, ona treba da upozna bebina očekivanja češće, da razume šta bebi treba i da pruži bebi ono što joj je potrebno onoliko koliko je moguće, a bebe se razlikuju. Zaista to je sve što treba da imamo kako bismo imali dobar odnos/vezu. Biti dovoljno dobar. Dajte najbolje od sebe, ali znajte da ćete nailaziti na rupture i da će se one dešavati. Nekad su neophodne. Kada se i dese mislite o njima i budite mudri. Onda se vratitie i probajte da ih popravite. One zahtevaju razumevanje, strpljenje, perspektivu, poniznost….Ovakav pristup omogućava budućim rapturama bolje i zdravije upravljanje. Autor: Adam Rodriguez Izvor: http://www.psychedinsanfrancisco.com/importance-rupture-repair/ PODSTICANJE RANOG MOŽDANOG RAZVOJA 
 PRENATALNA STIMULACIJA KAO VAŽNA OSNOVA ZA PROCES UČENJA
"Studije su dokazale da muzika puštana tokom trudnoće pomaže vašoj bebi u intelektualnom razvoju, angažuje bebinu pažnju, komunicira ljubav, razvija memoriiju, jezičke i govorne veštine, te stimuliše potencijalne muzičke sposobnosti". - Thomas Verny, M.D., with John Kelly, The Secret Life of the Unborn Child "Deca koja su “kupana” muzikom bolja su u matematici i čitanju. Pevanje uspavanki kao i pričanje priča bebi, čak i pre rođenja, stimulišu početak govora. Pružaju verbalnu pripremu.” - According to Janellen Huttenlocher, of the University of Chicago - Musica Prenatal, Scientific Discoveries "Skorije studije i mnogo eksperimenata naučno su dokazale da nerođena beba, može da čuje, oseti i nauči čak dok je u stomaku. Tokom trećeg trimestra beba je u mogućnosti da zapamti zvuk kojem je bila izložena (Womb song)”. - Dr. Sheila Woodward, Chair of Music Education and assistant professor of music education, University of Southern California "Dokazi o pamćenju i kapacitetu za učenjem, takođe postoje. Nerođena beba ne samo da čuje, već je sposobna da razlikuje glavne komponente muzike i jezika poput: dužina, jačine, boje, visine.” - Dr. Sheila Woodward, Chair of Music Education and assistant professor of music education, University of Southern California “Kroz istoriju roditelji umiruju svoju decu uspavankama i repetativnim umirujućim tonovima. Danas je i dokazana lekovitost kao i uticaj muzike na novorođene, ali i na prevremeno rođene bebe. Muzika je logična intervencija zato što je strukturisana i ima sekvence. Ukoliko se ponude pravilan, umirujući ritam i melodija, ona podržava i pomaže im da se umire i postanu smireni.” - Jan Schreibman, Music therapist Methodist Children's Hospital, Indianapolis, IN “Fetus može da čuje, doživi, okusi, na primitivnom nivou, pa čak i da nauči. Najvažnije je da ono može da oseti, ne sa “odraslom” sofisticiranošću, ali ipak oseća.” Thomas Verny, M.D., with John Kelly,The Secret Life of the Unborn Child “...Beba od 6 meseca pa gore, može da se seti, čuje, uči”. - Thomas Verny, M.D., with John Kelly, The Secret Life of the Unborn Child “Muzički elementi participiraju u procesu komunikativnog razvoja veoma rano. U stvari, skorija istraživanja ukazuju da upravo oni “popločavaju” put lingvističkim kapacitetima pre nego fonetski elementi.” - Hanus Papousek, Musicality in infant research: biological and cultural origins of early musicality. In Musical Beginnings: Origins and Development of Musical Competence. ed. Irene Deliege and John Sloboda Oxford: Oxford University Press “Dr Sheila Woodward pratila je dugoročne efekte prenatalnih stimulativnih programa. Ti programi bili su usmereni na razvoj fine i grube motorike, jezika i govora. Zaključila je da: “Korišćenje, strandardnih testova na određenom uzrastu ukazuju da su deca iz eksperimentalne grupe pokazala značajna, superiorna razvojna i intelektualna dostignuća nego deca iz kontrolne grupe.” Istu temu obrađuje i Donald Shetler, The Inquiry Into Prenatal Musical Experience, Music and Child Development, i beleži:" Jedan od pronalazaka - rani razvoj visoko organizovanih funkcija govora prisutan je kod one dece koja su bila izložena prenatalnoj muzičkoj stimulaciji.” - Donald J. Shetler, The Inquiry Into Prenatal Musical Experience, Music and Child Development “Prenatalni zvuci formiraju važnu razvojnu komponent prenatalnog života zato što pruža osnovu za kasnije učenje i ponašanje.” - Giselle E. Whitwell, R.M.T., Life Before Birth: The Importance of Prenatal Sound and Music "U stomaku bebe uče da prepoznaju i odgovaraju na različite stimulacije koje vode ka uspešnijem fizičkom, metalnom i senzornom razvoju.” - Jennifer Lacey, Music in the Womb: Bonding with Baby Before Birth “Razlike u muzičkim žanrovima su esencijalne i mogu biti korisne za bebino pisanje, čitanje i druge govorno-jezičke veštine.” - Dr. Philip A. De Fina, associate professor at the New York University School of Medicine Department of Psychiatry and Behavioral Neuroscience and chief neuropsychologist and director of neurotherapies at the NYU Brain Research Laboratories. "...Muzički stimulisane bebe brže se razvijaju, progovaraju i imaju brži intelektualni razvoj”. - Dr. Sarah Brewer of Super Baby Ukoliko želite da nam se prdružite na Prentalnim Muzičkim radionicama, informacije imate OVDE!  Web  U poslednjih nekoliko godina naučna istraživanja pokazala su i dalje pokazuju da postoje mnogi benefiti korišćenja muzike tokom trudnoće uključujući: razvoj fetalnog moždanog razvoja, prenatalnog učenja, redukcije stresa tokom trudnoće, poboljšavanja bebinog sna nakon rođenja, kao i pružanja prilike za jedan predivan način intrauterinog povezivanja sa bebom. Idemo redom. U nastavku teksta delimo sa vama neke od tih istraživanja, u kraćoj formi u dva dela. Zanimaju vas prenatalne muzičke radionice i želeli biste ih posetiti. Više informacija imate OVDE 1. POVEZIVANJE SA BEBOM TOKOM TRUDNOĆE “Muzika pomaže u povezivanju. Zamislite zadovoljstvo i radost koju delite sa svojom bebom tokom slušanja, sviranja da ne pominjemo pevanja”, - S. Jhoanna Robledo, Music and Your Baby "To bi trebalo biti posebno vreme za uživanje i povezivanje koje delite između vas, vašeg partnera i bebe. Zapamtite. Nije u pitanju količina vremena, već kvalietet tog divnog iskustva koji međusobno delite”. - Jennifer Lacey, Music in the Womb: Bonding with Baby Before Birth "Ponavljajuće izlaganje određenoj pesmi kao i majčinom glasu ima značajne benefite za dete, ali i za buduću majku. To vreme opuštanja i fokusiranja na dolazak bebe, proizvodi umirujuće hemijske elemente u krvi koji se prenose na bebu preko placente (posteljice). Ta “hemija” pruža i bebi i mami priliku da dele povezujuće iskustvo, stvarajući podlogu za proces učenja kasnije.” - Expectangmonthersguide.com, Prenatal Bonding Lays Foundation for Learning "Prenatalna stimulacija kroz muziku, pogotovo muzika koja se često sluša dok je beba u stomaku, može da učini bebe samouverenijom i opuštenijom kasnije po rođenju. Vi i vaša beba ćete uskoro otkriti odličan način da podelite i da se povežete na emocionalnom i potencijalno intelektualnom razvojnom nivou, a upravo ovaj pristup vam to može doneti”. - Jennifer Lacey, Music in the Womb: Bonding with Baby Before Birth "Reakcija nerođenog deteta na muziku ovisi i o tome da li ono spava ili je budno, kao i od afektivne veze između majke i bebe, a koju njih dvoje ostavaruju baš kroz muziku. Mamina osećanja prenose se na bebu. Drugim rečima, kada fetus čuje muziku ono biva pod uticajem maminog emotivnog odgovora”. Hans Zimmer, The Early Years "79% trudnica može da oseti reakciju fetusa, (povremeno ili retko). Nekolicina može osetiti da li je fetus smiren i da je to reakcija na muziku,” - Independent 12 week study by musicians and composers, Claus D Jensen and Henrik Birk Aaboe 2. REDUKCIJA STRESA TOKOM TRUDNOĆE “Prisutnost prenatalnog stresa može se odraziti na plod/bebu odnosno kasnije na dete u vidu različitih razvojnih poremećaja ADHD, kognitivnog zastoja, ali i narušenosti menatalnog zdravlja kroz anksioznost, depresiju…Stres tokom trudnoće dakako može odvesti i u rizik od pojave autizma. Mame koje su pod stresom takođe donose na svet bebice sa manjom telesnom masom, što može biti indikator za neka srčana oboljenja u kasnijem životu”. - Vivette Glover, Professor of Perinatal Psychobiology, Imperial College London “Kada je majka pod ekstremnim stresom tokom trudnoće, ona proizvodi hormone, glukokortikoide, koji kroz placentu dolaze do bebe i koji mogu da utiču na razvoj bubrega i srca”. - Dr. Karen Moritz, University of Queensland School of Biomedical Science "Prevremen rođene bebe imaju razvijen sluh. Prevremenim rođenjem, a time i izmeštanjem u novu sredinu (koja nije materica), zvukovi koji evociraju intrauterine zvuke itekako mogu da pospeše i unaprede zdravlje bebe. Recimo uspavanke povećavaju nivo oksigena, zdravije spavanje, dobijanje na težini. Takođe umanjuje se iritabilnost, povećava veština sisanja, smanjuje boravak u bolnici, povećava obim glave (što ukazuje na veličinu mozga). Istraživanja dokazuju da bebe sa malom kilažom čiji obim glavice nije adekvatno povećavao/rastao, ukazuu na smanjene kognitivne sposobnosti u kasnijem životu. - Dr. Fred Schwartz, and Dr. Jayne Standley “Stresne situacije i serije neprijatnih događaja i iskustava mogu da reaktiviraju čitave emotivne krugove. No vratimo se na našu glavnu temu. Muzika ima tu sposobnost da transformiše emociju u ljubav, trenutke sreće i nežnosti, stoga ona itekako doprinosi harmoničnom razvoju deteta”. - Musica Prenatal, Scientific Discoveries 3. BOLJE NAVIKE SPAVANJA "Novorođenčad, koja čuju zvuk koji su slušala u stomaku, bolje jedu, spavaju, manje plaču. To se ne dešava zato što je beba imala neki specijalni tretman, već zato što su se stvorile, pozitivne, snažne, veze kreirane ljubavlju I muzikom”. - Vivette Glover, Professor of Perinatal Psychobiology, Imperial College London "Bebe se sećaju muzike koju su slušale u stomaku čak godinu dana kasnije. Neke majke tvrde da se njihove bebe umiruju uz muziku koju su slušale dok su bile trudne". - Keith Whiting, 3 Types Of Music You Must Avoid If You Are Pregnant "Bebe koje su stimulisane dok su još bile u stomaku razvijaju odlične vizuelne, auditivne, govorne i motoričke razvojne veštine. Te bebe spavaju bolje, mnogo su zainteresovanije za okolinu i ono što ih okružuje i zadovoljnije su od bebica koje nisu bile izložene ovoj vrsti stimulacije”. - Thomas Verny, M.D., and Rene Van de Carr. "Nakon uključivanja muzičkih aktivnosti (pevanja i sviranja) a kojima su bile izložene naše bliznakinje tokom boravka u jedinici intenzivne nege, po prvi put smo osetili da im pomažemo u njihovom napredktu. I danas one vole muziku koju smo im svirali i puštali, ali najviše vole naše pevanje. Čak i danas ona ih umiruje i pomaže im da zaspu”. - Tamar Weiss, Magical Melodies: The Benefits of Music for You and Your Preterm Infant  Kako muzički časovi u ranom detinjstvu (0 -3.g) pomažu roditeljima da se povežu sa svojom decom12/5/2017  Dovodeći dete na muzičke časove je poput otvaranja vrata novim prilikama ne samo za dete nego i za roditelje. Svi rastemo zajedno kao roditelji i kao deca i deljenje zajedničkog iskustva sa muzičkih časova može imati ogroman uticaj na zajednički rast. Kao roditelj, svesna sam uspona i padova podizanja dece. Bliska su mi osećanja emotivne preplavljenosti, umora, nesigurnosti, discipline, vodstva i negovanja mog deteta na najbolji mogući način. Zbog unutrašnjih zaheva i izazova podizanja dece, ova situacija je bliska gotov svim roditeljima. Ukoliko smo distancirani od svoje dece, čak i na trenutak, svakodnevni zahtevi odjednom postaju sve teži i teži. Ukoliko namenski posvetimo vreme i fokusiramo se na povezivanja sa svojom decom naš posao roditelja postaje jednostavniji i lakši. To takođe ostavlja jak uticaj i na dete obzirom da se ono tada oseća cenjenim i važnim. Ovo tzv. vreme povezanosti može biti jednostavna igrica “peek a boo” ili pak strukturisan roditelj - dete muzički čas.  Muzikanti su fantastičan način ne samo u pomoći povezivanja sa vašim detetom već i na dobijanju veština koje vam mogu pomoći i kući. Pevanje, plesanje, sviranje instrumenata su pozitivni načini interakcije za obe strane. Lepo je čuti svoju bebu kako se smeje, podvriskuje, ljljujuška na vaš glas. Uzbudljivo je videti vaše malo dete kako istražuje zvukove i instrumente, zatim pomera svoje malo telo na neko nove načine, te koristi svoj glasić kako bi proizvelo smešne zvukove ili pak pevalo. i naravno umirivanje deteta sa nežnom pesmicom kao i opuštanje je divno povezujuće iskustvo.
Muzikoterapijom, pomažemo roditeljima da razviju jaču vezu sa svojom decom deleći muzičko iskustvo. Učimo roditelje pesmicama, sviranju, kretanju sa svojom decom. Kada se roditelj muzički angažuje sa svojom decom mogu ujedno i pojačati svoj odnos sa njim, postati samouvereniji te podržati bolje, često promenjivo, dečije ponašanje. Mnoge studije o benefitima ovako dizajniranih muzičkih časova su sprovedena. Oni deluju pozitivno na fizičke i verbalne odgovore ka deci. Muzikoterapeutske usluge pomažu roditeljima da povećaju svoje poitivne odgovore i roditeljske veštine i time utiču na dečije ponašanje. Kao rezultat muzikoterapije i roditeljske edukacije, većina roditelja poveća svoje pozitivne odgovore. U prilici su da puste da dete vodi glavnu ulogu u igri i da inicira akcije, što povećava pozitivno dečije iskustvo kao i povezanost (Yang, 2016). Kada roditelj učestvuje na muzičkim časovima (vođenim od strane muzikoterapeuta) oni stavljaju sebe u poziciju da nauče veštine koje ne samo da će pomoći detetu da napreduje, već će i direktno uticati na njihov odnos sa detetom. Muzički časovi u kombinaciji sa roditeljskom edukacijom (objašnjavanje kako, kada pevati određene pesmice te svirati određene instrumente) mogu uticati na mnogo nivoa. Npr. kao roditelj će se: 1. Povezati se sa svojim detetom deleći muzičko iskustvo tokom časa. 2. Konektovati se sa svojim detetom van muzičkog časa pevajući mu zajednički naučene pesme kod kuće, u autu…. 3. Ovladati veštinama korišćenja pevanja, muzičkih instrumenata, plesa, relaksacije kako bi pomogli svom detetu - primena naučenog na času kod kuće. Npr dete će: 1. Otkriti nove zvukove, pokrete i načine korišćenja svog glasa koje vodi u stvaranje pozitivne samoekspresije (kao i poboljšanju komunikacije sa roditeljom). 2. Uživati u delenju zabave i smislenog iskustva sa svojim roditeljima koristeći punu pažnju i osetiće se više cenjenim i voljenim (muzika produbljuje emocije i kod dece). 3. Dobiće mnogo novih veština koje imaju direktan uticaj na kritične delove njihovog razvoja (poput komunikacije, pažnje, koordinacije, govora…razvojni aspekt).  Synchrony Lab 1. Jedan od najvažnijih i najistaknutijih zvukova u dečijem životu je svakako mamin glas. On je prvi kojeg čuju, postaje im blizak, prepoznaju ga i razlikuju od drugih. Sve 4 karakteristike su prisutne pre i posle rođenja. Nije li to fascinatno? Ovde imamo uključen proces učenja i jedan je od prvih proces učenja koje bebe prolaze.
2. Mamin glas može da pomogne u tranzicijama, povezivanju i produbljivanju odnosa, umirivanju, opuštanju bebe. - Za novorođenčad mamin glas predstavlja osnovu za prevazilaženje tranizicija npr. velike kao što je rađanje – materica/svet, ali i za druge tranzicije poput vožnje kolima, budnosti/ulazak u sna, presvalčenja/svalačenja… - Za novorođenčad mamin glas predstavlja osnovu za zdravu povezanost (engl. Bonding) detaljnije na Musical Baby Bonding. - Za novorođenčad mamin glas predstavlja osnovu za razvoj kontakta (glasom) koji je prvi i stoga neophodan za stvaranje baze za prve komunikacijske veštine. - Za novorođenčad mamin glas predstavlja osnovu za umirivanje, tešenje i opuštanje. U kombinaciji sa toplim dodirom, glas je najčešće esencijalna komponenta za umirivanje. Zapamtite, dete na zanima kako vaš glas zvuči – upravo kao takav njemu je najukusniji i najveličanstveniji instrument za njegove uši, mozak i osećanja. 3. Pevanje – pre nego samo pričanje – održava bebu smirenom i može da jača vezu za roditeljima, poboljšava zdravlje, povećava jezičku fluentnost. Bebe prepoznaju glas mnogo ranije nego što prepoznaju mamino lice i glas je veoma snažno sredstvo za bebu” (Trehub, 2004.) Istraživanje Sandra E. Trehub dopunilo je i mnoge druge studije koje teže da objasne zašto je muzika, posebno pevanje, sveprisutno u kulturama širom sveta. Moglo bi biti to da muzika ima važnu razvojnu funkciju i stoga, čak od rođenja, mi smo podešeni da održimo pažnju na pevanje. Trehab navodi da pevanje ima modulirajući efekat na kortizol, održavajući ga optimalnim za pozitivnu pažnju. Dokazi govore da je pevanje bebama najdelotvornije za njihovu regulaciju emocija i usmeravanje pažnje. Obe veštine su povezane sa učenjem. Sretna, angažovana beba može da učini sretnijim i lakšim roditeljski život što ujedno i njih same čini samouverenijim i slobodnijim. 4. Glas/slušanje ima adaptivnu ulogu - on održava majku fizički i emocionalno bliskom svojoj bebi i stoga usaglašenom sa njenim potrebama (što nije slučaj kod postnatalne depresije). 5. Svaka interakcija sa vašom bebom – osmeh, zagrljaj, igra, pesma – utiče na ono šta će ona postati. Ostaje samo da procenimo kada, koliko i šta pevati? Saznajte ovde! Naravno, očekuje se drugačije – tj. da mi učimo njih. Međutim one imaju mnogo važnih lekcija za nas takođe, ukoliko se usudmo da obratimo dovoljno pažnje.
1. Mi smo zavisna bića Lako je iz ovog ugla biti “jak/a” te istaći našu autonomiju i nezavisnost. No, da bismo preživeli,svi smo morali i moramo primati kontinuiranu pomoći i pažnje, stalno i na svaki način. Upravo nas bebe podsećaju da niko nije sam sebe stvorio i da smo stoga nečiji dužnici (i da bi trebali – možda - pozvati svoju majku). 2. Šta je ljubav Kao odrasli, mi pružamo ljubav drugima, uglavnom, delimično zahvaljujući onome zbog toga što drugi urade za nas: zabave nas, šarmiraju, objasne stvari, uteše ... Sa ovog stanovišta, bebe ne zaslužuju ništa. One ne moraju ništa da urade za nas (nema svrhe – kako inače nešto malko stariji klinci imaju običaj reći), one nemaju puno toga da nam kažu i veći deo vremena spavaju (bar bi tako trebalo). Ali mi im ipak pomažemo. One nas, zauzvrat, na taj način uče, najčistijoj, najiskrenijoj, ego -slobodnoj vrsti ljubavi koja se zasniva na pružanju emocija bez ikakvih očekivanja ili primanja zauzvrat, već samo, jednostavno, trebaju nečiju pomoć – a mi smo u poziciji da im je i damo. 3. Ljudi su često umorni i uplašeni; ne zli Bebe nam, nažalost, ne mogu reći šta im je. Moramo da pogađamo – i ono što je iznenađujuće je činjenica koliko umemo da budemo velikodušni u svojim interpretacijama – šta je potencijalni razlog plača, ljutnje? Kada plaču mi ih ne optužujemo da su zle ili samosažaljive. Kada udaraju, pretpostavljamo da postoji uplašenost ili trenutna uznemirenost. Itekako smo svesni koliko glad i umor mogu da utuču na ljudsko raspoloženje. Koliko bi bilo dobro da smo češće u prilici da primenimo sličan metod interpretacije i kod odraslih. Koliko bi bili ljubazniji samo da se potrudimo makar malo da pogledamo šta se zapravo krije ispod površine određenog ponašanja - nezadovoljstva, zlonamernosti, očajničke razdražljivosti? Videli bi da se ustvari tu radi o konfuznost, strahu, iscrpljenosti…. 4. Imamo više sličnosti nego što mislimo Istina je jednostavna: svi smo nekad mi bili bebe. Zvuči poprilično drugačije i neobično iz konteksta kada otkrijemo da su neki ljudi npr neobični, čudni i isključeni poput, manijaka, lopova, lutalica. Svi su oni jednom počeli od istog mesta kao i mi. Koliko god različiti bili sada, mi delimo slično nasleđe – i time, uvek, jednu vrste identifikacije – kao i doze saosećanja – koja može da se rodi. 5. Niko nije toliko “stravičan” Neki mogu biti impresivni, a neki sa druge strane previše preplašeni. No svi oni zajedno su nekada bili mali i lomljivi i zadržali su, negde, tu ranu ranjivost (onu bebinu) ispod oklopa. To je osnovno nivelisanje demokratije, kao i ideja da baš svako, čak i oni najbitniji, ozbiljni i veliki, moraju da posete toalet svakih nekoliko sati. 6. Postoji nada Naša vrsta (ljudi) lako oboli: pohlepa, uobraženost, nesavesnost….. No, morali bi se ugledati na bebe; one ne mare da li su kola velika, njih ne zanima šta radiš i koliko novca tvoj posao tebi donosi. Njima je stalo do osnove: zagrljaja, smeha, prijateljstva, provođenja vremena sa ljudima koja su dobri prema njima, bez obzira kako izgledali. Negde duboko, svi osećamo tako. U pitanju je društvo, koje nas je zatrovalo i podržalo pogrešne impulse. Bebe su na strani utopističkih političara. One smatraju da svet treba da je drugačije nego što je sada. One su glasnici nade. Svako je primer onoga što bi mogao da bude, samo ukoliko bi naše društvo moglo biti drugačije i bolje sređeno. 7. Bebe su umetnici One nas opominju za neka naša razočarenja i dosade, upravo zadovoljavajući se na izgled malim, ali veoma važnim stvarima. Šolja sa posebnim poklopcem. Cvet. Barica. Sunčev zrak na tepihu. Ukus mleka. Stvarima koje su nama, ustvari, postale dosadne – nepravedno zar ne. Vermeer, Renoir, Proust, Tolstoy su znali kako da naš entuzijazam ožive sa malim stvarima. Bebe se u tome ni malo ne razlikuju i zaslužuju malo poštovanja, barem onoliko koliko mi prirodno dajemo velikim umetnicima. Izvor: www.thebookoflife.org Prevod i adaptacija: Milijana Majstorovic Kozul Fotografije: Synchrony Lab |